dobro jutro nova godino,
šta ćemo sad?

ko nema razlog za slavlje,
bolje da se ni rodio nije, kažeš

kome je egzaltacija na jedno ušla, na drugo izašla
nek se nosi u tri vraga, da prostiš,
duhom siromašna

oči mu gladne
srce mu trulo k’o država
suvo k’o šljiva

taj naučio nije, kažeš,
da naše je ‘ako bog da’ i ‘daće bog’
a da zna to
mrcina bi većma šutio
i pjevao kad se pjeva
i umirao kad se mrje

ovako, prosto mu bilo,
nek se snalazi kako umije
i bez njega se može

k’o da je snatrenje neka nauka
mudrac bi da drži čas
a petoljetke nek čekaju

ti što,
dok nad pustim gradovima vatrometi trešte,
sjede u svom buretu
o svom trošku
zabavljeni sobom,
i čekaju školsko zvono
da oglasi veliki odmor,
njih, kažeš, njih

ako ne vide kud gonimo
dajte ih amo,
pod točkove napretka

jedno znam, kažeš,
ovako se više ne može