SikeDestroya

Goran Bregovic: Dzoni je, s druge strane, sviracki dosta slican meni, on nema problema sa sviranjem jer je kod njega puno vazna energija.

Bora Djordjevic: Dzoni Stulic je veliki pesnik. Bio bih srecniji da radi na nacin „Filigranskih plocnika“ jer me nije bas impresionirao aranzmanima na poslednjoj ploci. Jako ga cenim i volim jer je otkacen tip.

RM Tocak: Posebno me ljuti „Azra“. Ta grupa mi je odvratna, ne mogu da podnesem njihovu poeziju i nacin na koji se pravi muzika na tu poeziju. Nervira me taj kvantitet, ideja koja to uopste nije, nacin na koji se brzo i mnogo radi i cinjenica da to slusaju deca.

Momcilo Bajagic: Od starih stvari, Dzoni mi je najveca fora, njega najvise cenim po pitanju tekstova. Voleo bih da sam napisao pesmu „Gracija“.

Vlatko Stefanovski: Tekstove rade pesnici. Ozbiljno! Nisam ja ni Bob Dilan ni Dzoni Stulic. Imam puno prijatelja medju muzicarima. Evo, Dzoni. Mi se puno volimo, ali svaki nas susret je panika, kao, zezamo se, a u stvari spustamo jedan drugom. Dzoni je kao svirac zadnja katastrofa! On dobro svira akusticnu gitaru, ali ne daj boze da mu das elektricnu! Ja sam mu davao svoju kad smo bili u Americi i kosa mi se dizala na glavi, nisam mogao da gledam sta radi, ali to nema veze, on je frik druge vrste. Ne bih ja njemu rekao da nema pojma. On je samo preopterecen Dzonijem. Mislim da Dzonijev povratak u zemlju zavisi samo od njega samog, odnosno od toga da li ce se potruditi ili nece. Inace, sto je duze odsutan, ja ga vise volim, jer tek sada vidim koliko je taj covek bio vredan, koliko je radio. Slusao sam nedavno neke njegove stare stvari i otkacio. On je, za mene, pravi prorok jugoslovenskog rocka. Dzoni i Leiner su dovoljno dobri… Dzoni je odlicno uradio prvu plocu, mada su mu i ostale dobre, ali… nesto tu skripi, mozda produkcija. Voleo bih da odem u inostranstvo i da tamo radim, kao sto je Dzoni pokusao sa onim Holandjanima. On je okupio dobre muzicare oko sebe, sviraju i snimaju tamo, zasto da ne?!

Husein Hasanefendic („Parni valjak“): Bregovica i Dzonija smatram boljima od sebe.

Jasenko Houra („Prljavo kazaliste“): Zao mi je sto sad Dzoni nije tu! Volio bih da se vrati. On je lud covjek!

Piko Stancic („Film“): Ne znam, mozda je Dzoni zapravo najblizi necemu sto bi trebalo biti pravo, bez obzira na to sto je on konglomerat nekakvih nevjerovatnih izvora i uticaja, ali on, ne znam, on… S njim sam se svadjao u ono vrijeme kad je on bio isto tako uvjeren u to sto radi. Dzoni mi se svidja, I like Johnny, bez obzira na to sta o njemu govore. On mi je nekako ostao posten. Gile i Dzoni su mi nekako postenjaci u tom poslu. Oni su, recimo, ljudi do kojih trenutno drzim.

Mladen Juricic („Film“): Jako mi puno fali „Azra“, jer mislim da je to bend cije vrijeme tek stize. „Azra“ je bila deset godina ispred. ’77. je bila bend za ’87. i zato bih volio da dogodine Dzoni bude sa nama

Laza Ristovski: Dzoni Stulic ima dobre tekstove. Cenim ljude koji znaju da potrefe sta klinci misle.

Nenad Milosavljevic („Galija“): Dzoni Stulic sa „Azrom“ je stvarno specifican i treba mu odati postovanje za njegovo stvaralastvo.

Zoran Lesendric („Piloti“): Kad covek pogleda sta su Dzoniju objavili a sta meni ne daju, zapita se kako je to moguce, kako da mu toliko dozvoljavaju… A on je, u stvari, pricao o nekim istinitim i sasvim normalnim stvarima.

Drago Mlinarec: Dzoni je uopce tezak covjek, egoista… Dzoni ima ideja, ima jako, jako dobrih tekstova ali zeli da na silu ugura nesto za sto, naprosto, nije sposoban. „Azru“ slusati uzivo – to je uzas!

Dado Topic: Jedino sto je dobro u Jugi, to je ono sto radi onaj… idiot… Stulic. On je jedini koji ima nesto u dusi u sta covek moze da veruje.

Milic Vukasinovic: A, on je pravi. On je pjesnik, bolan. On je pravi jer je svirao svoje i kad ga niko nije jebavao za suvu sljivu.

Zlatko Arslanagic („Crvena jabuka“): Kad sam imao 16-17 godina, slusao sam Dzonija i to vrlo pazljivo. Kod njega je stvar uvijek bila da ga ljudi na pravi nacin slusaju i na pravi nacin shvate, a ne znam koliko je ljudi u tome uspjelo.  Mozda sam bio u prilici da jos tamo osamdesetih pogledam koncert prije bilo kakve ploce „Azrine“ i bilo kakvog koncerta u Sarajevu. Onda sam jednostavno pratio od tog koncerta u Splitu ljeta ’80. pa sve dok on nije otisao u Holandiju.  Ma, mislim, on je postavio ono cega bi se svi trebali drzati a cega danas manjka. To je da treba dosta rada, dosta upornosti i volje da bi se nesto napravilo. Prije svega, dosta rada. Znaci, treba raditi, raditi, raditi i sto manje pricati.  On je prvi progovorio onim rjecnikom, drugi su se libili da tako govore. U stvari, to je rjecnik koji svima nama dosta odgovara jer je to taj fond rijeci koji upotrebljavamo u normalnom govoru.   Vremena su se promijenila, dosta je drugacija atmosfera i u narodu i oko muzicara. Nametnule su se neke druge stvari koje treba uraditi, ali sto se tice same ideje, mislim da je u duhu bliska onom vremenu. To znaci da treba snimati sto iskrenije, sto postenije ploce, treba svirati sto vise i pribliziti se sto vise narodu. Jer, bend i publika treba da su jedno a ne nesto razlicito.

Nenad Jankovic (dr Karajlic): A to sto ti je nesto od „Pusenja“ na Dzonija licilo, to ti je taj period bio. Nesto sam previse ploca njegovih slusao.

Sead Lipovaca („Divlje jagode“): Sto se tice Dzonija, tesko da bih ja o njemu mogao da donesem neki konkretan sud. Ono sto ja vidim – Dzoni je veliki pjesnik, ali njegovu muziku ne bih ocjenjivao. Smatram da ima svoju publiku i da je uspio da proturi ono sto je htio. Ta njegova angazovanost je za mene jos uvijek nesto ozbiljno. Tesko da bih ja mogao da radim tako nesto.

Adam Subasic (Kongres): Dzonijevi tekstovi su neuobicajeni kad se uporede sa ustaljenim sablonom pisanja tekstova kod nas.

Renato Metessi (Zvijezde): Stulicu zagrebacki zargon nije predstavljao apsolutno nikakvu kocnicu za pravljenje uspjesne karijere.

Related posts

• No related posts.