Ej godine mlade, ej godine lude…
Mora se reći da je se ostar’lo…. Nit’ se više ima volje nit’ živaca lamudati po kojekakvim „Demofestovima“, iako, događaj u potpunosti podržajemo…. K’o ratnom dijetu, meni je to sve, moram priznati, špansko selo – španski zid… Sćeram ti ga EMSI ( oli ti STEREO MC )??? ху д фак из дет? Al’ dobro, nek se omladina zabaljka….
U moje vrijeme, daklen prije nego što ću postati etablirani multimedijalni umetnik, pojačala su se pravila od onih starih radiJona – lampaša, gramofona, kasefotona…. Pravile su se i električne gitare… I sam sam šegrtov’o pri izradi jeNde električne gitare ( pozdrav Velja! ); bilo je drugara koji su namotavali magnete ( pozdrav Čiba! ); za kožicu doboša koristili smo renDgenski snimak a papučicu za bas bubanj, koja je na vrhu imala tenisku lopticu, konstruisao je moj đed Spasoje ( pozdrav đede Spasoje! )…. Daklen, sukladno vremenu, bio je to pravi povratak korijenima….
E, da…. To sam ćio reći…. U svemu tome, nekako, prođe te volja…. Drkaj se sa gore pobrojanim, sa kablovima, sa ozvučenjem, i onda ka’eš, odo’ se bavit’ nečim isplativijim. Tako sam ja otiš’o sudirat’ filozofiju (!?)…. UglaMnom, ispod se nalazi cijela snimka našeg ( VIS Do habust – u prevodu „Jesi li žedan?“ ) najvećeg estradnog dosega: koncert u Mladenovcu 1999.godine, taman mjesec dana pred bombardovanje. Mi smo bili glasnici nadolazeće katastroPe ( kao i uvek: il’ prije il’ poslije katastroPe )… Žeki hvala na uploadu a vi, draga puMbliko, ne zamjerite što goj, bili smo mladi i neukusni… Čirs ( na želucu )…..
Category: Siketov zblog
