SikeDestroya

Rođen je 25. Juna 1937. godine u selu Bučiću, nedaleko od Prokuplja. Radi u Garnizonu u Slavonskom Brodu. Više od 15 godina piše poeziju, a bavi se i novinarstvom, kao i drugim vrstama umjetničkog stvaralaštva. Sarađuje u raznim književnim, vojnim i drugim publikacijama, listovima i časopisima. Do sada je objavio tri samostalne zbirke pjesama, te učestvovao u antologiji brodskih pjesnika, zajedničkoj zbirci „Mi ovdje“ – 1966. godine. Prvu zbirku lirike izdao je 1962. godine pod nazivom „Pesma što u meni cveta“, drugu 1968. godine „Kad jednom godišnje svi vlakovi odjure u nebo“, a treću 1970. godine pod nazivom „Sanjiva izvorišta“.

Pored poezije bavi se i pisanjem proze. Godine 1972. pripremio je i štampao monografiju sela Trnjana „Tako se kovalo bratstvo i jedinstvo“. Trenutno priprema dvije zbirke pjesama „Vreme tuge“ i „Večiti vojnik“. Njegove inspiracije i umjetničke preokupacije ne završavaju samo pisanim riječima, već se on pokušava iskazati i u likovnom stvaralaštvu, pa je tako do sada objavio dosta vinjeta i ilustracija na razne teme.

OČE ŽIVIŠ U NAMA

U sobi zidova belih

leži….

A mati

sestre i braća

glasom ga dozivaju…

Ne odaziva se!

Držim njegovu ruku,

a ona, hladna,

čvrsta,

nije meka –

kao nekad…

Tužno!

Sveća dogoreva

a Otac mrtav leži –

živ u nama.

KAMEN

Tebe se ne tiču ovi vozovi

ova odležanja ni to

što ću večeras

kriknuti

jer si ti razapeo

mreže kostiju

moga oca.

Zašto da ti oprostim!

Moja majka

je hrid nad tobom

a ja

ja ću biti

spomenik nad njima

tebe se ne tiče

da li je moja senka

prevezena ovim vozom.

ALTERNATIVA

Pretrčimo brzo tu prugu,

s dva koloseka,

jer skretničar već

spušta rampu

i gasnu

zelena svetla.

POSLEDNJE LETO

U iščekivanju zore

i rađanju dana sruši se Sunce,

na naše želje

koje su bile

spojene u jedno

jedino leto.

Pođi u susret danu

koji dolazi sutra

i prigrli pticu

u zraku,

što ostavi jesen

( kišnu i sivu )

da s tobom lepršam

u šumu voćnjaka,

da rukama vratimo

još jedno leto

preostalo za nas dvoje.

DAROVATELJICA PTICA

Naga u izvorima

rukama daruje ptice

grudima ljubi brda

očima pije reke.

Bila je zrno konoplje

dok ptice ne odleteše

kamen

dok brda ne preoraše

vrelo

dok reke ne otekoše

U žitu osta

pesmom pretočena.

SANJIVA REKA

Lagano, tiho,

nad modrom rekom

gasne se dan.

Vetar zanjihao

pesmom je mekom

maštu i san.

I šumi reka

najlepše priče

za dečiji svet.

Zvezdica neka

iz vode niče

u noćni cvet.

Related posts

• No related posts.